Rezultati brojnih istraživanja sprovedenih poslednjih par godina pokazuju  da su šećer i ostali zaslađivači toksični za ljudski organizam i da bi njihovu upotrebu trebalo regulisati  na isti način kao i upotrebu alkohola. Istraživači su predložili da se sva hrana i pića koja sadrže šećer oporezuje i da se uvedu ograničenja u snabdevanju i prodaji u prodavnicama  u blizini škola.

Prema tvrdnjama Svetske zdravstvene organizacije, broj gojaznih ljudi daleko premašuje broj neuhranjenih i to se postavlja kao veliki problem u mnogim zemljama. Posledica gojaznosti je povećanje broja obolelih od  hroničnih bolesti i, kako tvrde Ujedinjene nacije, po prvi put u istoriji smrtnost od tih bolesti premašuje broj umrelih od infektivnih bolesti.

O ulozi  šećera i ostalih zaslađivača u svemu tome se još uvek rspravlja a istraživači naglašavaju da veliki problem predstavlja činjenica da se šećer dodaje mnogim proizvodima  tako da prosečni Amerikanac (najviše istraživanja je rađeno u SAD)  konzumira više od 600 kalorija snevno, što je ekvivalentno kalorijskom unosu od 40 kašičica šećera.
Istraživači naglašavaju da šećer nije samo „izvor praznih kalorija „već i hemikalija  koja je toksična ako se konzumira u većim količinama i koja opterećuje jetru uzrokujući bolesti jetre, insulinsku rezistenciju, gojaznost i dijabetes.

U poslednje vreme se čuju radikalniji predlozi kao što su zabrana prodaje zaslađenih napitaka deci ispod 17 godina, pooštavanje zakona o prodaji zaslađenih pića i grickalica u blizini škola i u siromašnijim regijama koje muči gojaznost, što se polako izjednačava sa regulativnim  normama za promet alkohola.

Ekonomisti, pak raspravljaju o tome da bi dodatno oporezivanje, kao što je slučaj sa gaziranim napicima u SAD, moglo biti sredstvo za regulisanje konzumranja šećera. Ovaj predlog bi mogao uticati na kompanije da smanje količinu šećera koju stavljaju u svoje proizvode.

Neki istraživači tvrde da su zasićene masnoće, a ne šećer, uzrok gojaznosti i hroničnih bolesti. Drugi tvrde da je uzrok procesirana hrana i prosti ugljeni hidrati, dok treći tvrde da je manjak fizičke aktivnosti ključni uzrok. Naravno, sva tri faktora su veoma bitna a nama preostaje… hmmm… pa da ako ništa drugo ono bar na minimum smanjimo ove „opasne“ namirnice…

Kažu da ako rešite donju slagalicu za 5 minuta ne morate da brinete za svoje mentalno zdravlje tj. razne bolesti tipa „one“ spomenute u vicu:

Baka: Dete, kako se zvaše onaj Nemac što nam sakriva stvari po kući?
Unuk: Alchajmer bako, Alchajmer…

Dakle, ako rešite dotičnu slagalicu, ma nemate šta da brinete … Ajde javite kako ste prošli! Nemojte da se sekirate i ako rešavanje traje i 10 minuta ni to nije loše – mentalna svežina je očuvana – nego vam verovatno ne radi miš kako treba .

Žene u Velikoj Britaniji ulažu mnogo više napora da se pridržavaju određenog režima ishrane nego da održe emotivnu vezu – pokazalo nedavno istraživanje na uzorku od 1,290 žena koje su na dijeti. Čak 10% ispitanica je otkrilo da bi se više osećale krivim ako prekrše dijetu nego ako prevare partnera!

Kao najčešći razlog za pridržavanje neke dijete navele su potrebu da postignu savršeno, izazovno telo dok je samo jedna od sedam izjavila da je razlog držanja dijete  ismejavanje okoline zbog debljine.

Trećina ispitanica je izjavila da više razmišljaju o dijeti i ishrani nego o svom partneru a čak 54% je priznalo da više razmišljaju o hrani nego o seksu! (o, užasa! — primedba M-a)

Nutricionista kompanije za regulisanje telesne težine „Atkins“ kaže da ishrana treba da bude životni stil a nikako opsesija. Ako vam dijeta postane opsesija, onda to može biti kontraproduktivno. Ono što ljudi žele je da dijeta nema negativan uticaj na njihov život i to je ono što neku dijetu čini privlačnom i prihvatljivom za ljude. Razumna ishrana, sa minimalnom količinom slatkiša i vežbanje su ključ za regulaciju telesne težine bez obzira na starosno doba.
Ista kompanija tvrdi da je tri četvrtine ženske populacije Velike Britanije bilo makar jednom na dijetu u  svom životu.

Istraživači smatraju da bi slične rezultate dobili i da su rađena istraživanja i u nekoj drugoj zapadnoj zemlji… a mene baš zanima kakva je sitacija u našem okruženju…  ima li mesta panici ili „samo“ zabrinutosti???

“Smejte se što češće i što glasnije!” – ovaj jednostavni savet bi trebalo da slede svi koji su na dijeti jer – verovali ili ne -  smeh sagoreva popriličan broj kalorija!

Sve gore navedeno je i praktično dokazano, a profesor Macej Bukovski i njegove kolege, su utvrdili da 10 do 15 minuta iskrenog smeha sagoreva čak do 50 kalorija (zavisno od telesnog tipa i intenziteta smeha), što je ekvivalentno štangli čokolade srednje veličine!

Oni su sproveli jedan eksperiment da bi sve to i naučno verifikovali. Dakle, nisu bili lenji nego su pozvali 90 prijatelja, dobrovoljaca sve u svemu 45 parova i sve ih smestili  u posebnu prostoriju tzv. metaboličku komoru koja je opremljena uređajima za raznorazna merenja:  količine kiseonika koje osobe udišu, količine ugljen-dioksida koje izdišu kao i za praćenje energetske potrošnje. U prostoriji je takođe bila i oprema za praćenje pulsa i snimanje svakog zvuka.

Dobrovoljci su sedeli mirno i gledali TV. Nije im bilo dozvoljeo da razgovaraju niti da se pokreću, da ne bi trošili energiju. Takođe, bili su u zabludi po pitanju cilja eksperimenta. Rečeno im je da je cilj eksperimenta proučavanje emocionalne reakcije na različite video projekcije koje će gledati. Razlog ovoj gnusnoj laži otkrio je prof. Bukovski: “Uopšte nije lako naći iskrenog smejača, zato što ako kažete osobi da ćete meriti njen smeh, ona će se smejati  – a namerno izazvan smeh aktivira potpuno drugi deo mozga a mi smo želeli iskrenog smejača”.

Prvo je zabeležen njihov metabolički nivo u opuštenom stanju – pola sata su ih pustili da gledaju monotoni engleski pejzaž. Nakon toga svaka grupa volontera je gledala desetominutnu komediju, a onda 5 minuta čežnjivu izgubljenu ovcu (!?), a onda opet deset minuta komedije i tako naizmenično duže od sat vremena. Istraživači su posmatrali 7 muških parova, i 17 ženskih parova i 21 mešoviti par da bi uočili razlike u stopi metabolizma.

Rezultati su pokazali da su se mladići više smejali od devojaka i da je najduže smejanje trajalo 40 sekundi. I tada su neopozivo utvrdili da se metabolizam ubrzava 20% kada se ljudi smeju!

Naravno, ako se smejete sami sa sobom može izgledati malo neprijatno pa zato nađite dobar film ili  knjigu koja će vas nasmejati. I zapamtite, samo ljudska bića mogu da se smeju i zato ne skrivajte svoj osmeh!

Umrli baka i deda zajedno, u dubokoj starosti …

Na ulazu u raj ih dočeka Sveti Petar i ponudi im obilazak uz reči:

- Živeli ste lepo i pristojno, svakako vam sleduje raj, pa ako želite, provest ću vas malo naokolo da vidite…

Šetaju oni tako sat vremena, sve jedno lepše od drugog, poljane, reke, jezera, cveće, svi lepi i veseli, jela i pića koliko hoćeš. I ne samo to već i seksa koliko ti duša i telo hoće, na sve strane, bez ikakvih predrasuda, svi uživaju i svima lepo – sve prekrasno …

Nakon obilaska, odbrusi deda baki, onako kroz zube, sav besan:

-Je*ala te makrobiotika, da te je*ala …, mogao sam ovamo doći još pre trideset godina ……

Poslao: Giga

Prva dama SAD Mišel Obama neprekidno Amerikancima šalje poruku ,,pokrenimo se’’ i potvrđuje se da je u pravu. Fizička aktivnost je dobra za telo a ima i sve više dokaza da je dobra i za mozak.

Holandski istraživači su objavili da deca koja više vežbaju u školi ili van nje imaju bolje prosečne ocene i postižu bolje rezultate na standardizovanim testovima. Uvidom u 14 studija o fizičkoj aktivnosti i rezultatima u školi, istraživači su ustanovili da što se deca više kreću to su i njihove ocene bolje, naročito u osnovnim predmetima kao što su matematika, engleski jezik i čitanje.

Ovi podaci potvrđuju prethodna istraživanja koja su povezala vežbanje sa većom produktivnošću i manjim brojem dana bolovanja među odraslima i svakako će dodatno podstaći tekuću debatu o tome da li treba ukinuti časove fizičkog vaspitanja jer su škole pogođene manjim budžetom.

Prema Centru za kontrolu i prevenciju bolesti, učenicima je potreban jedan sat vežbanja dnevno da bi bili zdravi; po jednonedeljnom ispitavanju iz 2009, samo 18 odsto srednjoškolaca je ispunjavalo ovaj zahtev, a 23 odsto nije uopšte vežbalo.

Paradoksalno, stavovi protiv časova fizičkog vaspitanja uključuju zabrinutost da vreme provedeno u sali za fizičko skraćuje vreme za učenje. S obzirom da poslednjih godina učenici u SAD-u beleže sve slabije rezulate na standardizovanim testovima, neki predstavnici sektora za obrazovanje smatraju da učenici treba da provode više vremena u učionici nego na igralištu. Međutim, ova otkrića pokazuju da vežbanje i učenje ne moraju da se uzajamno usključuju. Fizička aktivnost može da uveća dotok krvi u mozak, poboljša pamćenje, pažnju i kreativnost, što je od suštinskog značaja za učenje. Isto tako, vežbanje oslobađa hormone koji mogu da poboljšaju raspoloženje i smanje stres, što takođe pomaže pri učenju. Na kraju, iako deluje da deca samo vežbaju svoje telo dok trče okolo, ona u stvari na taj način mogu da vežbaju i mozak.

Izvor: Time

Brza anketa napravljena prvog i drugog janura pokazala je ono što većina nas zna: Sarma je nezaobilazno jelo za vreme praznika! Na uzorku od 2.325 anketiranih gde je pitanje bilo: Šta ste imali na prazničnoj trpezi, čak 68% anketiranih je izjavilo: SARMU! Pečenje je zauzelo visoko drugo mesto dok se roštilj nije proslavio, jer je završio na dnu tablice.

Među predjelima nije bilo većih iznenađenja: Uglavnom su bile aktuelne salate, a najzastupljenija je bila ruska salata i to sa impozantnih 55%.

Kategorija slatkiši: torte (razne sorte – najviše čokoladne) – 58%, sitni kolači su na drugom mestu a treće pripada tulumbama, baklavama i sličnim orjentalnim poslasticama.

Čestitamo Sarmi i želimo da tako nastavi, na našu, a sigurni smo i vašu radost .

U mestu Stave kod Valjeva bila je kupinijada. A na kupinijadi – naravno – „lutajuća“ ekipa dijeta.net-a.

Pored vašara, zatim  izložbe domaćih proizvoda kao i turnira u malom fudbalu, budnom oku članova naše ekipe nije promaklo jedno zaista interesantno sportsko nadmetanje i to u kuvanju gulaša! I naravno, na dotičnom takmičenju su se najduže zadržali i aktivno učestvovali i u pripremanju dotičnog jela a kasnije i u ocenjivanju… Po njihovoj stručnoj proceni (uprkos oceni žirija) – svi gulaši su bili izvanredni (svaki na svoj način) i svi „takmičari“ su zaslužili prvo mesto…

A o kupinama… pa neki drugi put, jer kakva bi bila kupinijada bez ovakvih kulinarskih „izleta“ …

PS – nadamo se ćemo sledeće godine uzeti još aktivnije učešće sa kompletnom ekipom (sa sve rezervama)!

Tekst i fotografije: Danica i Kristina

I tako neki dan dobijem na email fenomenalan recept (bar tako kaže osoba koja ga je poslala). Recept izgleda ovako:

“ ZDRAVI DORUČAK SA SEMENKAMA

100 gr semenki lana
100 gr semenki susama
100 gr semenki golice
100 gr semenki suncokreta
100 gr zobi

Sve ovo samleti i dodati još:

100 gr kokosovog brašna
100 gr cimeta u prahu

Za doručak uzimati 2-3 kafene kašičice uz  jogurt ili mleko.

Kažu da ima ljudi koji ovo konzumiraju godinama i za njih kao da je vreme stalo.“

————————————————————

E sada, sve bi ovo super bilo da ne postoje ljudi koji su alergični na neku od namirnica a najčešće je to (u ovoj kombinaciji) – Cimet! Jeste da se meša sa drugim sastojcima, jeste da se jede 2-3 kašičice dnevno, ali osoba koja mi je skrenula pažnju na ovaj recept kaže da bi i za nju, kako se u tekstu kaže, vreme stalo – samo kada bi pojela toliku količinu cimeta. Teško da bi je povratili u život…

Zato, tri puta proverite izvor odakle stižu „čudesni“ recepti a onda još pet puta proverite kako baš VAMA odgovaraju…

…ili Ljubav na usta ulazi

I tako sedim u bašti, gledam uredno potkresane voćke i  razmišljam o svemu i svačemu. Vikend. Mirno i tiho vreme, tek po koja grlica se čuje… A ja sam se sav predao razmišljanju. Počinjem da se sećam i davnih veza (20+ godina unazad) koje su, gle čuda, počinjale obično u ovo doba godine. Samo, u celom tom procesu intelektualnog naprezanja uz čašu narandžinog soka, postoji jedan problem: Više ne mogu da dozovem u sećanje likove dotičnih curica (sada žena) koje su bile u kombinaciji ali zato nepogrešivo mogu da se setim šta sam sa kojom i gde jeo, pio te kakve su im bile „prehrambene“ osobine…

S

Ovo ime vezujem za odličnu teleću čorbu, blago ljutu, po receptu koji joj je još prababa ostavila u amanet.  S me je naučila mnogo čemu: o škembićima u saftu a i bez safta, pa o pihtijama, svim vrstama salata sa mesom, pa o čvarcima sa prezlama. S je bila pravi dragulj kada je mađarska kuhinja u pitanju. Naravno, ja sam ispao nezahvalni skot i spetljao se sa A koja je bila potpuna suprotnost nikada zaboravljenoj S…

A

Dakle, totalna suprotnost. Gotovo da ništa nije jela. Ništa nije znala ni da pripremi. Večno je pazila na svaki zalogaj brinući o svojoj manekenskoj liniji. Pila je dosta kafe, naravno bez šećera, a svaki put kada bi dolazila kod mene na ručak pitala je u kom restoranu sam naručio hranu. O užasa! Provedete pola dana u kuhinji a onda vam postave ovakvo pitanje!!! Elem, ovako ili onako… naša „ljubav“ trajala je čitavo proleće, leto pa i jesen… Ali jednog zimskog dana dogodilo se ono najgore: Banuo sam iznenada (nije namerno časna reč) dakle, banuo sam iznenada kod nje u stan i imao šta da vidim: Za stolom punim mrvica, na kome nije bio čak ni stolnjak, bez tanjira ili bilo čega što podseća na kulinarske tekovine civilizacije – sedela je moja voljena A i umakala parče hleba u čašu sa pavlakom! A onda… vrhunac – progovorila je sa punim ustima! Moja ljubav je pukla kao mehur od sapunice i u roku od sedam dana ponovo sam bio sam… ali ne zadugo. U moj život ušla je M – svojim odlučnim korakom i željom da mi „otvori oči“ …

M

M je bila vegetarijanac. Ali onaj radikalni. Stalno je pisala neke peticije, bila član mnogih domaćih i međunarodnih organizacija za zaštitu životinja.  Voleo sam da je zovem „belosvetska ženska“ i nije se ljutila. Ali zato bi mi oči vadila ako bi u frižideru našla čak i najbezazlenije stvari koje sadrže životinjski protein (čak i jaja).  Obožavala je pečurke na žaru – naravno sa tofu sirom i raznim biljkama i klicama. Nikada nije upotrebljavala dezodorans ni parfem a mirisala je fenomenalno.  Često joj je upravo miris bio argument da objasni da, eto, ako jedeš biljke doći će do izražaja tvoja suštinska priroda i tvoj suštinski kvalitet. Sa njom sam imao idealnu kilažu, bio u neverovatno dobroj fizičkoj formi ali prilično nesrećan… Bez mleka, sira, kajmaka i ponekog jaja bar… moj kulinarski život je bio prilično mizeran … Kada je došla jesen bio sam spreman za tešenje…

…..

A šta je dalje bilo… nekom drugom prilikom. Već je vreme ručku, objavljujem ovo i zatvaram laptop… Ne valja da se roštilj hladi, zar ne? A vi, ako imate sličnu priču, bacite je ovde ispod tek da teza sa početka priče bude potvrđena: Ljubav na usta ulazi ili kako već…