Prošlog vikenda smo imali izuzetno zadovoljstvo da ugostimo Sunyogija Umašankara koji je u Beogradu održao vrlo uspešan seminar sunyoge. Naravno, nismo propustili priliku da sa njime popričamo i o načinima pripreme hrane u Indiji i čak doživimo veliku ljubaznost i prisustvujemo originalnoj demonstraciji pripreme dva najpopularnija jela koje smo potom svi zajedno u slast pojeli.

Ipak, pre recepata evo par interesantnih detalja koje je Sunyogi naveo: U Indiji se jede velikim delom vegetarijanska hrana – puno povrća, voća, žitarica i mahunarki. Najzastupljenije žitarice su pirinač i pšenica i od njih se pripremaju glavni obroci oko kojih se „dodaju“ druga jela od povrća. Jela se termički pripremaju i priprema se samo onolika količina koja je potrebna za jedan obrok (nema kuvanja za dva dana ili čak za večeru). Retko se jede procesirana hrana. Priprema povrća je brza tj. akcenat se stavlja da samo povrće bude malo termički obrađeno, sočno i hrskavo. Koristi se veći broj začina i po tome je Indija nadaleko čuvena. Ljuta hrana je poželjna i to baš ljuta, ljuta…

Mislim da je sada pravi trenutak da vam predstavimo dva jela koja je Sunyogi pripremio, čija priprema nije trajala više od 30 minuta i koja su bila veoma ukusna i pikantna.

Prilog od povrća

Može se praviti od različitog sezonskog povrća a mi smo koristili:

• 300 gr mladih krompirića,
• 1 srednja tikvica,
• 1 karfiol (oko 300 gr),
• 1 paprika (babura),
• 1 paradajz,
• komadić ljute paprike,
• 1/2 kašičice soli,
• začini: 1 kašičica kima, 1/2 kašičice đumbira u prahu, 2 kašičice kurkume,
• 4,5 dl vode.

Način pripreme:

Staviti malo ulja u tiganj, zatim dodati kim, a potom i karfiol opran i radvojen na cvetiće različite veličine. Sve pržiti na srednjoj vatri dok karfiol ne porumeni (sve vreme treba blago mešati drvenom varjačom), zatim dodati ostalo povrće (krompiriće, tikvice, papriku, ljutu papriku) isečeno na krupnije kockice, i mešati… Posle petnaestak minuta (kada povrće „otpusti“ svu vodu),  dodati začine: đumbir, kurkumu, masalu i so, i zatim dobro promešati da povrće upije sve začine. Nakon par minuta dodati vodu i još malo mešati, a zatim poklopiti i ostaviti da se krčka 5 – 7 minuta. Dodati na kockice isečen paradajz, promešati i krčkati još 3 minuta. Posle toga jelo je gotovo. Servira se sa sosom koji se formirao od tečnosti i začina.

Čapati

Pravljenje ovih popularnih indijskih pogačica je veoma jednostavno. Uzmete brašna koliko želite (Sunyogi je uzeo oko 300 gr), posolitite sa pola kašičice soli,  dodajete lagano vodu mešajući tako da se dobije nešto tvrđe ali glatko testo. Mesite desetak minuta i od testa formirajte loptice veličine hmmm… recimo veličine udubljenja na vašem dlanu. Kada ste svo testo formirali u loptice, vreme je za oklagiju. Uzmite jednu lopticu i oklagijom je istanjite na debljinu od 2-3 mm i zatim na vrelom tiganju desetak sekundi propecite svaku stranu pogačice. Da bi se ravnomernije pekle, pogačicu možete lagano rukom da pomerate.

A zatim sledi potpuno luckasti deo: tiganj se sklanja, a pogačica peče na otvorenom plamenu (pogledajte donje slike). To traje svega par sekundi po strani (ne zaboravite i krajeve da propečete i čak nekoliko puta da okrenete pogačicu) i to je to! Vaša prva pogačica je gotova, a vi možete da nastavite sa istom procedurom: novu lopticu razvlačite, pecite u tiganju, a zatim na plamenu. Ista stvar se može izvesti i na električnom šporetu ali mi smo baš želeli da vidimo kako sve to izgleda napravljeno na plamenu.

Čapati se koristi kao neka vrsta hleba, i budući da se u Indiji tradicionalno jede bez pribora za jelo  - lome se na manje komade, savijaju i sa njima se hvata povrće iz priloga, i umače u sos. Veoma ukusno, ljuto i… nezaboravno!

Kraća foto priča sledi:

Većina vas se i sama uverila da držanje bilo koje dijete nije baš laka i jednostavna stvar. Sama činjenica da postoje neka ograničenja u ishrani već u startu „mami“ da ih kršimo ako ne fizički (prepustimo užitku) a ono bar mentalno (prepustimo žudnji). Koliko puta vam se desilo da na nekoj od dijeta „sanjate“ čokoladu, sladoled ili šta vam već mnogo znači i da toliko žudite da već prvom prilikom uspešno nalazite izgovor (detetu rođendan, položen ispit iz ovoga ili onoga, državni praznik, verski praznik, pobeda omiljenog tenisera… ) samo da malo „skrenete“ sa puta i pojedete svoju omiljenu poslasticu/jelo sa čvrstom namerom da već sutra nastavite sa disciplinovanim režimom ishrane. A to sutra često ispadne prilično daleko. Treba ponovo skupiti i volju i snagu i ponovo se pokrenuti. Da ne spominjem  vežbanje i uvođenje discipline u svakodnevni život – to bi već bilo provokacija  :).

Centralna stvar u ovoj priči je u stvari nedostatak kvalitetnih informacija – osnovnih informacija koje vam mogu pomoći da sami sebi  najbolje organizujete život:  način ishrane i vežbanja.  Tu je i uvek prisutni nedostatak kvalitetne motivacije koji dodatno komplikuje celu stvar. Rešenje ovih problema je krajnje jednostavno: edukacija!

Serija tekstova koji slede je upravo namenjena da vam pre svega na lak i jednostavan način približi problem i, naravno, ponudi rešenja. Ispostavilo se da je mnogo produktivnije uložiti nešto više vremena i „savladati“ osnovne principe ishrane, vežbanja, zdravog života… i posle ih jednostavno primenjivati u bilo kojoj situaciji. Pa i ako „zgrešite“ tačno ćete znati šta vam je činiti. Naravno, biće reči i o vežbanju i motivaciji svemu onome što je potrebno da vas pokrene i drži u stalnom pokretu.

Kroz ovo putovanje će vas voditi Beba Kristić – a gde ćete stići – pa, ako ste voljni da malo „zagrejete stolicu“, tamo gde ste i krenuli. A sada upoznajte Bebu:

Bebini koraci (ili Beba o sebi)

Nadimak „Beba“ mi je dao stariji brat u vreme kada sam, je l’ te, zaista bila beba. I ostalo mi. Kažu ljudi da nas imena, a posebno nadimci određuju. Onda valjda i nije čudo što čitavog života nešto pokrećem i započinjem, vazda nešto učim i u nečemu pravim one prve, nespretne bebeće korake. Srećom, proces sam već toliko puta prošla, tako da je sada praktično nestala  muka početka, a ostalo je samo ono slatko uzbuđenje koje prati nova saznanja.

Moram da priznam da sam počela sam da se bavim proučavanjem problema metabolizma i ishrane iz čiste muke. Dok sam imala idealnu težinu (a to slatko doba je trajalo negde do 27. godine)  zdrava ishrana me i nije baš nešto zanimala. Jela sam mnogo voća i smatrala sam da je to sasvim dovoljno da budem zdrava. Kineska poslovica kaže: „do tridesete vi možete da varate bolest, ali posle tridesete ona vara vas“.

Previše stresa, rada i nezdrave hrane u kombinaciji sa emocionalnim prejedanjem s jedne strane i premalo sna, opuštanja i vežbanja s druge strane su mi doneli plus od trideset kilograma za godinu dana. Od tada su suvišni kilogrami postali moj demon sa kojim se borim u naletima više ili manje uspešno. Jedino pozitivno je što gotovo nikada ne prestajem sa redovnim fizičkim aktivnostima, i to je sigurno doprinelo da u tom natezanju sa kilogramima i zdravstvenim problemima ja i dalje izlazim kao pobednik. Štaviše, sigura sam da sam trenutno u ozbiljnoj prednosti!

Nisam ja jedina koja može precizno da odredi trenutak kada se kilaža otrgla kontroli, kada je „popustila opna“. Na našem forumu 75% dnevnika počinje sa: „imala sam uglavnom idealnu težinu do 25. (ili tu negde) godine života, a onda sam rodila dete/ zaposlila se/ odselila se/ razbolela se… i onda sam dobila 10-20-30 kilograma viška“. Potpuno razumem frustraciju svakoga ko ima takvu priču. Nismo mi mnogo pazili na ishranu pre gojenja. OK, bilo je razloga, jeli smo više, ali dovraga – kako nam je sve to tako izmaklo iz ruku? Postoje razlozi i postoje načini da se sa time svime borimo, ali prvo moramo dobro da upoznamo kako nam telo funkcioniše, da bismo znali kako da mu pomognemo.

Pomogla sam sebi i još uvek pomažem, pa se sve nešto mislim da ću možda moći da pomognem i nekom drugom. Ako uspem da pomognem bar jednoj osobi, moja misija je uspela.

Dobro mi došli i srećno nam bilo u pravljenju slatkih, malo nestabilnih, ali vrlo značajnih koraka ka zdravijem životu!

Manje od 6 sati sna može uticati na regulaciju apetita i povećanje indeksa telesne mase.

Da li nedostatak sna utiče na debljinu? Novo istraživanje koje ispituje dokaze studija o nedostatku sna pokazuje da je nedostatak sna povezan sa prekomernom telesnom težinom. Istraživanje objavljeno u posebnom izdanju Američkog naučnog časopisa o ljudskoj biologiji (The American Journal of Human Biology) govori o tome kako nedostatak sna može da utiče na regulaciju apetita, usporava tzv. glukozni metabolizam i utiče na povećanje krvnog pritiska.

„Do prekomerne telesne težine dolazi kada unos kalorija premašuje potrošnju. Ishrana i fizička aktivnost takođe imaju važnu ulogu, ali nedostatak sna može biti dodatni faktor,” objašnjava doktorka Kristen Knutson sa Čikaškog univerziteta. „Dokazi ukazuju na to da su nedostatak ili loš kvalitet sna povezani sa povećanim rizikom od prekomerne telesne težine tako što negativno utiču na regulaciju apetita i vode ka uvećanom unosu kalorija.”Doktorka Knutson skupila je dokaze eksperimentalnih studija i posmatranja sna. Posmatranja ukazuju na međusobnu vezu između manje od šest sati sna i povećanog indeksa telesne mase ili prekomerne telesne težine.

Studije pokazuju kako eksperimentalna ograničenja sna  utiču na signale koji dolaze iz mozga i kontrolišu regulaciju apetita. Nedostatak sna utiče na lučenje hormona grelin koji povećava apetit i leptina koji nam pokazuje da smo zadovoljili potrebe za hranom. Ovo može dovesti do povećanog unosa hrane bez kompenzacije u vidu potrošnje kalorija.

„Procenjuje se da u Sjedinjenim Američkim Državama 18% odraslih spava manje od 6 sati. Osamnaest posto odraslih su ustvari 53 miliona ljudi koji spavaju manje nego što treba i koji su podložni sticanju prekomerne telesne težine,“dodaje Knutson. „Loše navike kada je u pitanju spavanje nisu izolovani slučajevi pa je samim tim važno razmotriti društvene, kulturne i faktore koji se tiču zaštite čovekove okoline, a koji mogu imati uticaja na nedostatak sna, i tako prepoznati rizične grupe.“

Dokazi ukazuju na to da je veza između nedostatka sna i povećanog indeksa telesne mase snažnija kod dece i adolescenata. Takođe, potvrđeno je i da nedostatak sna kod siromašnijih slojeva stanovništva može uticati na povećan rizik kada je u pitanju prekomerna telesna težina. Većina studija koje je doktorka Knutson uzela u obzir stižu iz razvijenih zemalja, što ukazuje na potrebu za novim istraživanjima s ciljem razumevanja veze između sna i rizika od bolesti.  Međutim, druga istraživanja objavljena u specijalnom izdanju posebnu pažnju posvećuju prekomernoj telesnoj težini u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Samoi i Brazilu.

„Ovi dokazi ukazuju na to da loš san može uticati na povećanje rizika od razvoja prekomerne telesne težine, dijabetesa, visokog krvnog pritiska ili bolesti srca,“ zaključuje Knutson. „Buduća istraživanja treba da pokažu da li napori da se san poboljša takođe mogu sprečiti razvoj ovih bolesti ili poboljšati uslove života kod obolelih.”

Izvor: www.eurekalert.org

Danas je dan kada sam ja završila sa kupus dijetom! Bilo je ovo vrlo zanimljivih sedam dana, punih različitih osećanja koja su se smenjivala  iz minuta u minut. Pre svega mnogo mi je drago što sam izgurala dijetu bez nekih većih prekršaja, što mi je dokazalo da još uvek imam karakter i da ako nešto poželim to mogu i da ostvarim. Naravno mnogo mi znači i to što sam se oslobodila viška kilograma. Sad je jedino bitno da ne navalim na hranu kao što umem, i da održim ovu kilažu. Svima koji žele da izgube kilograme na brzinu i pročiste organizam preporučujem ovu dijetu. Kupus dijeta se, barem kod mene, pokazala vrlo efikasna i jedino sam malo krizirala prvih dana dok se nisam uhodala, a posle i nije bilo nekih većih kriza. Problem je što, kako su dani odmicali, sve sam manje i manje kupus čorbe jela, a u dijeti stoji da što više jedeš to više mršaviš, tako da navalite na kupus, nemojte biti kao ja. E sad ide završno merenje i rezultati pre i posle.

Na početku dijete sam imala – 73,7 kg

Sedam dana kasnije imam – 70,5 kg

Još samo da napomenem da sam izgubila 3 cm u kukovima i 5 cm u struku u obimu, što znači da nisam samo vodu izbacila.

Želim svima da se zahvalim koji su pratili ovu moju priču iz dana u dan i pružali mi podršku kad mi je najviše trebalo, nadam se da vas nisam previše ugnjavila. Bilo bi mi veliko zadovoljstvo da uskoro vidim još nečiji dnevnik na blogu, pa ako neko odluči da krene na ovu ili neku drugu dijetu, a poželi da svoje iskustvo podeli sa drugima, neka se javi urednicima dijeta.net-a. Iskreno, meni je mnogo značilo to što sam pisala na blogu, prosto u nekim trenucima kada sam želela da odustanem, nisam jer sam se osećala kao da ću da izneverim sve vas koji ste me bodrili… da nije bilo ovog bloga, nisam sigurna da bih uspela (verovatno bi rezultat bio isti kao i sa svim dijetama koje sam ranije držala)… Zato još jednom svima veliko hvala na podršci i naravno još jedno posebno hvala urednicima dijeta-net-a što su mi ovo omogućili!

Pozdrav svima!

Iii napokon sedmi dan! Ostalo je još tako malo do kraja. Danas mi je na redu integralni pirinač i povrće, kao i nezaslađeni sokovi. Za sada izgleda jednostavno. Kao i svaki dan prvo idem na merenje. Danas imam 70.9 kg, super! A sad da se bacim na klopu.

09:41h – Šejk od jagoda.

11:07h – Pirinač i šargarepa sa lukom propržena (dupla porcija).

12:53h – Šargarepa.

15:21h – Dva tanjira pirinča i krastavac.

18:25h – Čorba od kupusa, pirinač i šargarepa sa lukom propržena.

I tako je završen i ovaj poslednji dan kupus dijete. Kao što sam i ranije napomenula, sve je manje kupusa, ali dobro, makar sam izdržala bez nekih većih prekršaja. A u narednom tekstu finalni izveštaj i rezultati!

Šesti dan. Jedan lep i sunčan Prvi maj je pred nama. Zaista ne znam kako ću odoleti roštilju, koji već od jutra sa svih strana miriše… mmm… Ipak potrudiću se svim silama, pošto su mi ipak ostala još samo dva dana, pa bi bilo baš glupo da sad na kraju zabrljam nešto. Na merenju danas imam 71,1 kg. Zaista lep rezultat, sve dok kilaža ide na dole. A sad odoh nešto da pojedem.

09:03h – 200 g pečuraka, 2 paradajza, 1 krastavac, 1 mladi luk.

11:01h – Oko 200 g piletine i zelena salata.

17:01h – DRUGI PREKRŠAJ – Limunada. Morala sam makar nešto sladunjavo da popijem, nadam se da neće biti posledica. Ipak je prvi maj, pa sam morala sebe da častim.

19:27h – Tanjir čorbe od kupusa, na suvom tiganju pečene pečurke i salata (2 krastavca, 2 paradajza, 2 mlada luka).

Huuuh, prilično težak dan. Samo da nije praznik bilo bi mnogo lakše, a ovako su me sa svih strana vrebale pljeskavice, ćevapi, sladoledi… ali ipak sam izdržala. Još jedan dan do kraja. Jupi!

I peti dan je već stigao. Danas je predviđeno da se jede govedina i paradajz i to u ograničenim količinama. Pošto i nisam neki ljubitelj govedine, zamenila sam je sa piletinom. Iskreno se nadam da to neći poremetiti tok dijete. E sad, kao i svakog dana sledi merenje. Danas imam 71,5 kg! Nije loše, nije loše… polako ali sigurno. Kao i svaki dan, posle dobrih rezultata, valja nešto da se pojede.

08:01h -Jedno parče piletine, jedan paradajz.

13:37h – Tanjir čorbe, 2 paradajza, pileće meso (oko 150 gr).

15:19h - PRVI PREKRŠAJ – Jabuka. Nisam mogla da odolim, izgledala je tako ukusno… a i bila je vrlo ukusna. Valjda neće biti nekih posledica zbog toga.

17:21h – 2 paradajza i 200 gr piletine.

I tako je prošao i peti dan. Još malo pa kraj. Sutra ide ne tako težak dan, barem mi se tako čini. Kako dani odmiču, sve manje i manje jedem čorbe od kupusa. Sad sam se već i privikla na ukus, ali to prosto nekako spontano ide, jednostavno dosadilo mi je da ga jedem svaki dan. Ipak neću da odustanem, izdržaću do kraja!

Četvrti dan! Danas me čeka veliki izazov, pošto mi je dozvoljeno da pojedem SAMO 3 banane, negraničeno čorbe od kupusa i mleka. Budući da nisam neki ljubitelj mleka, zameniću ga sa jogurtom, pa se nadam da će mi makar tako biti lakše. No pre nego što krenem sa današnjim danom, red je da se izmerim. Moja težina danas je neverovatnih 71,8kg! Za sada se ova dijeta dobro pokazala. No, da pređem ja na današnji dan.

11:05h – 1dl jogurta.

12:35h – Banana.

13:45h – Tanjir čorbe, 2dl jogurta

13:57h – Još jedan tanjir čorbe. Ovo je sa jogurtom jaaako ukusno, mljac, mljac. Mislim da je ovo prvi put od početka dijete da uzimam drugi tanjir čorbe, mmm…

14:47h – Banana.

15:31h – Tanjir kupusa i 1dl jogurta.

15:43h – Ipak ću i sad još jedan tanjir.

19:01h – Banana.

I tako je završen današnji dan. Nije bilo toliko strašno kao što sam mislila da će biti. U svakom slučaju, čekaju me još tri dana do kraja! Baš sam nestrpljiva da vidim krajnji rezultat.

Uticaj mentalnih vežbi u pokušaju da postanete pametniji,  može biti podložan raspravama, kako piše Den Harli u svom članku, ali postoji još jedan, lak i naučno dokazan način da to postignete tj. postanete pametniji. Jednostavno idite u šetnju ili na plivanje. Već više od deset godina, istraživači u oblasti neuronauka i psiholozi prikupljaju dokaze o blagotvornom delovanju fizičke aktivnosti na mentalne sposobnosti. Najnovija otkrića, međutim, jasno govore da između fizičke aktivnosti i mentalnih sposobnosti ne postoji samo obična veza, već da je u pitanju mnogo čvršća veza. Koristeći sofisticiranu tehnologiju za ispitivanje rada pojedinih neurona — i sastav same moždane materije — samo u proteklih nekoliko meseci naučnici su otkrili da fizička aktivnost sprečava fizičko propadanje mozga i poboljšava kognitivnu fleksibilnost. Fizička aktivnost, kažu najnovija istraživanja iz oblasti neuronauka, doprinosi više jačanju mentalnih sposobnosti nego razmišljanje.

Najubedljiviji dokaz može se pronaći u nekoliko skorašnjih studija koje su se bavile proučavanjem životinja koje žive u aktivnom okruženju. Već dugo je poznato da život u „stimulativnoj“ okolini — staništu ispunjenom igračkama, koje nudi i mogućnost rešavanja novih zadataka — dovodi do razvijanja mentalnih sposobnosti laboratorijskih životinja. U većini slučajeva, stimulativna okolina uključuje i točak za trčanje, jer miševi i pacovi generalno uživaju u trčanju. Sve do skoro, mali broj istraživanja bio je fokusiran na ispitivanje konkretnih efekata trčanja u odnosu na efekte koje ima igranje sa nepoznatim igračkama ili neka druga mentalna stimulacija koja ne ubrzava rad srca.

Prošle godine je tim istraživača, predvođen Džastinom S. Roudzom, profesorom psihologije na Bekam Institutu za naprednu nauku i tehnologiju Univerziteta Ilinoj, podelio miševe u četiri grupe i stavio ih u četiri različita okruženja. Jedna grupa živela je u okruženju bogatom stimulusima čula ukusa, hraneći se orašastim plodovima, voćem i sirom, koji bi s vremena na vreme bili posuti cimetom, pijući vodu sa različitim aromama. Igloi od plastike veselih boja, koji su stajali u uglu kaveza, bili su im „postelja“. Loptice sa neonskim svetlom, plastični tuneli, blokovi koji mogu da se grickaju, ogledala i klackalica bili su u raspoređeni svuda po kavezu. Druga grupa mogla je da uživa u svim ovim pogodnostima, ali je pored svega toga imala i točkove za trčanje u kavezu. Treća grupa je bila u kavezu koji nije bio bogato uređen, i jela je uobičajenu hranu u granulama. U kavezu četvrte grupe nalazili su se samo točkovi za trčanje, bez ikakvih drugih igračaka ili posebne hrane.

Sve životinje prošle su seriju kognitivnih testova pre početka studije i ubrizgana im je supstanca koja omogućava naučnicima da prate promene u moždanoj strukturi. Nakon toga su trčali, igrali se, a oni koji nisu bili u stimulativnoj sredini, su kunjali u kavezu nekoliko meseci.

Nakon tih nekoliko meseci, Roudzov tim je miševe stavio pred iste kognitivne testove i ispitivao je moždano tkivo. Ispostavilo se da igračke i različiti ukusi, koliko god stimulativni bili, nisu doveli do poboljšanja mentalnih sposobnosti životinja.

“Samo jedno je bilo važno,” rekao je Roudz, “a to je, da li su imali točak.” Mozak životinja koje su se bavile fizičkom aktivnošću, bez obzira na to da li su imali još neku zanimaciju u kavezu ili ne, bio je zdraviji i pokazao se bolje na kognitivnim testovima u odnosu na druge životinje. Životinje koje nisu trčale, nisu zabeležile poboljšanje mentalne sposobnosti na kompleksan način na duge staze, čime se bavilo istraživanje Roudzovog tima, bez obzira na to koliko je njihov svet bio stimulativan. “Igračke su im se svidele,” rekao je Roudz, i dodao da su miševi retko odlazili u prazne, mirnije delove kaveza. Ali, ako uz to nisu vežbali, nisu postali pametniji.

Zašto bi fizička aktivnost uticala na razvoj mentalnih sposobnosti na način na koji razmišljanje možda ne bi? Mozak je, kao i svi mišići i organi, tkivo, i njegova funkcija opada sa godinama i ako se ne upotrebljava. Počevši od kasnih dvadesetih godina života, hipokampus većine ljudi godišnje gubi oko 1 procenat mase, a to je deo mozga koji je odgovoran za pamćenje i određene tipove učenja.

Čini se da sa druge strane fizička aktivnost usporava ili preokreće proces fizičkog propadanja mozga, baš kao što je to slučaj sa mišićima. Iako su naučnici do skoro mislili da se ljudi rađaju sa određenim brojem moždanih ćelija čiji broj ne može nikada da se uveća, sada stvari stoje drugačije. Tokom devedesetih godina prošlog veka, uz pomoć tehnologije za praćenje stvaranja novih ćelija, istraživači su tokom autopsije utvrdili da mozak odraslog čoveka sadrži nekoliko novih neurona. Nove ćelije su naročite bile zastupljene u hipokampusu, što govori da se neurogeneza — ili stvaranje novih moždanih ćelija — odigrava prvenstveno u tom delu mozga. Ohrabrujuća vest je da su naučnici otrkili da fizička aktivnost pokreće neurogenezu.  U hipokampusu miševa i pacova koji su trčali tokom nekoliko nedelja došlo je do stvaranja oko dva puta više novih neurona nego kod životinja koje su sedele. Njihov mozak je, nalik ostalim mišićima, uvećao masu.

Izvor: www.nytimes.com

Lep dan, lepe vesti. Na današnjem merenju imam 72,2 kg. JUPI! Najbitnije je da se nešto dešava. Istina je i da me na svakom ćošku vreba nešto ukusno, ali za sada se uspešno opirem i pokazujem zavidan karakter (nadam se da će tako i ostati)!

07:31h – Jagode (300 – 400gr).

08:45h  – 2 pomorandže.

10:05h – Tanjir čorbe i salata (paradajz, luk, rotkvice, šargarepa).

13:01h – Jabuka.

13:51h – Jagode (300 – 400gr).

14:11h – Jagode (100 – 200gr).

15:41h – Jabuka.

17:29h – Tanjir čorbe i salata (2 paradajza, krastavac i dva mlada luka).

Što se tiče današnjeg dana, stvarno nisam bila gladna, jela sam koliko sam htela samo da budem sita. Sve u svemu za sada mi se čini da je ovaj dan najbolje prošao, nisam imala ni nekih velikih kriza tako da sam prilično zadovoljna. No ono što me brine malo je DAN 4, deluje mi pomalo iscrpljujuće, ali videću već sutra kako će to izgledati.

Pozdrav svima!

@ Giga: Hvala Gigo! Haha, to sam i ja mislila da ću da izađem malo da se prošetam, odradim neku vežbicu, međutim kao što Moderator kaže, jakooo je teško izvući energiju za neku ozbiljniju aktivnost od odlaska do frižidera ili eventualno tako nekog prevrtanja na suncu.